На иницијативу београдских и српских привредника, Београдска општина је децембра 1935. године донела одлуку да уступи своје земљиште на левој обали Саве за изградњу сајмишта, на простору непосредно крај новоизграђеног Моста краља Александра који је повезивао Београд са Земуном. Изградња Сајма поверена је Друштву за приређивање сајма и изложби. Радови су почели 6. јуна 1937. године, а прва међународна изложба на Сајму одржана је већ у септембру исте године са преко 883 излагача из различитих области. На Сајму су све до јесени 1940. године редовно организовани пролећни и јесењи сајмови, као и друге манифестације као што су изложбе аутомобила, ваздухопловства, занатства, сајмови књига, спортске приредбе, уметничке изложбе, концерти и др. Први телевизијски програм на Балкану је емитован 1938. године управо на Сајму.

Први Београдски сајам подигнут је према пројекту тројице општинских архитеката Рајка Татића, Миливоја Тричковића и Ђорђа Лукића. Урбанистички комплекс и архитектура Сајма представљају репрезентативан пример модерне архитектуре тридесетих година XX века са доминантном конструктивистичком кулом високом 40 метара, видљивом и са најудаљенијих тачака града.