Јевреји су пописани, обележени жутом траком, имали су обавезу присилног рада, а њиховом имовином управљали су комесари. Све ове мере су кодификоване наредбом Војног заповедника у Србији од 30. маја 1941. Продужена рука немачке полиције у спровођењу мера против Јевреја је била колаборационистичка управа, пре свега Специјална полиција. После почетка саботажа и устаничких акција положај Јевреја још више се погоршао. Све јача антисемитска пропаганда је оптуживала Јевреје да су вође и финансијере устанка. Већ у првим објавама о стрељањима као кривци навођени су комунисти и Јевреји. То је коинцидирало са агресијом Немачке и њених савезника на Совјетски Савез 22. јуна 1941. и почетком последње фазе Холокауста, потпуним уништењем јеврејског народа на подручјима под контролом нациста и њихових савезника.