Једна од мера окупационих снага за гушење устанка било је масовно интернирање становника са устаничких подручја. Стога је почетком октобра 1941. почела изградња великог концентрационог логора у мачванском селу Засавици где је требало да буду интернирани и сви преостали Јевреји и Роми из Србије. Због поплаве, за место новог логора 28.октобра 1941. је одређено Београдско сајмиште. Оно се налазило на територији уташке НДХ, односно града Земуна. Хрватске усташке власти су се сагласиле са молбом немачких власти из Србије да се изложбени павиљони искористе за интернирање Јевреја, уз услов да се логор снабдева храном из Србије. Команда логора је била из састава немачке полиције (Гестапо), а припадници немачке полиције су и обезбеђивали логор.