„Дуго траве није било у кругу. Гладни су се хрвали за лист, травку или корен, а и дан-данас гледам једног дечака како, на крилу оца, глође једну голу кост. Кад сам се вратио после извесног времена, отац је једном руком држао мртвог сина, а другом глодао исту кост. Кад је и отац умро, гладни су се тукли око те кости!”