„У полукругу је стајао дуг влак са теретник вагонима. Било их је око 80.Два су прва вагона била отворена. Пред нашим очима створи се ужасан призор: гомила наслаганих мртвих тјелеса стајала је пред вагонима. Прави скелети. Пребра су стршала, лица упала, очи утонуле у лубању. […] Мртва су тјелеса била побацана на гомиле насумице, тако да су главе, ноге, руке страшале свуда и на све стране. Већином су били то млади људи и дјечаци, а било је и старијих. Испод те гомиле мицале су се на трави некакве авети и зјевале. Глас се није могао чути, али се по мицању усана одмах могла исконструисати ријеч: „Воде, воде!”.