Павле Џелетовић, Јевреји Косова и Метохије, 133.

Извод из сведочења рабина Јосипа Левија из Приштине.

„Ухапсили су нас ноћу између 13. и 14.маја. Хапшење нас Јевреја те 1944.године у Приштини отпочело је тачно у поноћ и трајало је до осам сати изјутра, док нас нису успели све похапсити. Наше хапшење вршила је СС дивизија „Скендербег“ чији су војнички састав чинили Албанци са Косова и Метохије, нарочито из Дренице, а официри су били Немци. Хапшење су извршили на основу адреса које су Немци добили од албанске фашистичке општине–Квестуре. У Приштини су нас потоварили у „Г“ вагоне, сточне вагоне, и правац логор ‘Сајмиште’ у Земуну, који је био под управом „СД“ полиције, а где су усташе били стражари и административно особље. […] При уласку у логор био је општи претрес и одузимали су нам и оно мало ствари што смо имали. На шалтерима „СД“ полиције давали смо своје податке. Исак Рубен је имао 100 албанских наполеона у неком нотесу па је, због тога што их није пријавио, добио велике батине од стране усташа. Ове усташе су биле увежбане за специјално батинање. Имали сун дрвене палице пречника 2,5 сантиметара. У овим сајамским павиљонима спавали смо на даскама. Било је и пацова који су били већи од ласица. Један од усташа, који се највише истицао у батинању и убијању био је Стипетић, иначе шофер у логору“.